Izgled PCFeliks_EI u ACAD radnom okruzenju:

PCFelix_EI je softver za projektovanje električnih instalacija direktno u AutoCAD-u. Uključuje utičnice, svetiljke, pripremljene podloge za jednopolne seme u ACAD-u , gromobran, uzemljenje, i razvodne ormare.

Pored navedenog PCFelix_EI u sebi sadrzi i veliki broj veoma korisnih ACAD lispova koji se koriste za i u vreme projektovanja. 

PREPORUKE i NACIN RADA

 U ACAD-u UZ KORISCENJE DODATNOG MENIJA PCFelix_EI

PRIPREMA ARH. OSNOVE 

Pre skladiscenja podataka preporuka je da se na disku predvidjenom za skladistenje podataka oformi

ako vec nije direktorijum DWGO koji predstavlja osnovni direktorijum svih fajlova koji se odnose na

odredjeni objekat. Zasto DWG..O? Obzirom da je najveci deo fajlova koji cine neki objekat upravo

izradjen u ACAD-u, a njegovi fajlovi imaju ekstenziju DWG, a O predstavlja skracenicu od objekat.

Poddirektorijumi direktorijuma DWGO su nazivi kompleksa ili objekata. Njihovi poddirektorijumi po

preporuci treba da izgledaju ovako: Prvo direktorijum ARH gde treba da se skladiste osnovne verzije

osnova projekta u zavisnosti od slucaja do slucaja i direktorijum ARH bi imao svoje poddirektorijume po

preporuci oni bi se zvali RevA, RevB itd. Na taj nacin bi se imao uvid u sve predhodne lokalne izmene

(revizije).

Drugo direktorijum BD-GRO koji bi u sebi sadrzavao blok-dijagrame i glavne razvodne ormare. Onda

direktorijum TS koji bi u sebi sadrzao trafo-stanicu sa istom strukturom direktorijuma i poddirektorijuma

kao i osnovni direktorijum objekta. Zatim direktorijum RTable gde bi se skladistili crtezi razvodnih ormana

(tabli) u poddirektorijumima ili bez njih ali fajlova obelezenih na nacin koji je kasnije objasnjen. Zatim

direktorijum Tekst gde bi se skladistili tekstovi koji se odnose na vazeci objekat i njihovi fajlovi trebaju biti

nazvani na najslicniji nacin kojim su nazivani fajlovi izradjeni u ACAD-u. U zavisnosti od vrste objekta i

njegovih logicnih delova oformiti i direktorijume. Trenutne vazece crtezi (osnove) postaviti direktno u

osnovni direktorijum, a njihove predhodne lokalne varijante skladistiti u direktorijum Rev sa

poddirektorijumima RevA, RevB itd u zavisnosti od slucaja.

Primer strukture direktorijuma:

C:\   DWGO->       Anapa            ->        ARH

                                                                   BD-GRO

                                                                   TS

                                                                   Rtable

                                                                   Rev

                                                                   Tekst

                                                                   04_1S-01etH-rA1.dwg

Pre nego sto zapocnemo sa radom osnovni fajl treba snimiti u direktorijum ARH, pa od njega napraviti

kopiju pod nekim razumljivim imenom u osnovni direktorijum. Kao preporuka, na ovaj nacin:

Primer a: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Prva dva karaktera u nazivu fajla treba da nose brojcanu oznaku crteza i to onakvu kakva je upisana u

pecatu sa 0 u prefiksu za jednocifrene brojeve, zbog preglednijeg sortiranja.

Primer b: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci karakter je donja crta (_) koja samo vizuelno odvaja broj crteza od ostalih karaktera.

Primer c: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci skup karaktera predstavlja ime objekta u nekom kompleksu u ovom slucaju to je (1) ako se

ne radi o kompleksu vec o usamljenom objektu taj deo se jednostavno ne upisuje.

Dalje se pojavljuje slovna oznaka koja predstavlja vrstu instalacije koja se u tom fajlu (crtezu) nalazi u

ovom slucaju to je (S) i predstavlja oznaku svetla (osvetljenja), nadalje se najcesce koriste slovne

oznake (U) koja predstavlja oznaku uticnica (prikljucnica), (R) koja predstavlja oznaku razvoda

(kablovski razvod), (TU) koja predstavlja oznaku tehnoloskih uticnica, (UZ) koja predstavlja oznaku

uzemljivaca, (GR) koja predstavlja oznaku gromobrana itd.

Kombinacijom ovih slovnih karaktera moze da se opise i vise razlicitih instalacija u jednom fajlu.

Primer d: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci karakter je crta (-) koja samo vizuelno odvaja vrstu instalacije od etaza na kome se ista nalazi.

Primer e: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci skup karaktera predstavlja etaz (sprat). Nula (0) ispred broja (1) govori nam da je to prvi sprat

ispod nivoa zemlje dakle (podrum 1) i iza toga stoje dva slovna karaktera (et) koji i nisu potrebni u

imenu fajla jer samo skraceno predstavljaju naziv etaz ali vizuelno odvajaju deo teksta od sledeceg

slovnog karaktera (H) koje u ovom slucaju predstavlja skracenu oznaku vrste objekta u kompleksu, a to

je HOTEL.

Primer f: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci karakter je ponovo crta (-) koja samo vizuelno odvaja sprat i vrstu objekta od poslednje grupe

karaktera.

Primer e: 04_1S-01etH-rA1.dwg

Sledeci skup karaktera predstavlja vrstu projekta u ovom slucaju to je (r) radni projekat, (i) bi predstavljalo

idejni projekat, (t) tehnicki projekat itd.

Sledeci slovni i brojcani karakter predstavljaju lokalnu reviziju i njen broj izmena u toku rada u ovom

slucaju to je (A1). Slovni karakter lokalne izmene se menja kada je novonastala izmena nesto veca i u

vecem delu je izmenila osnovu na kojoj je posao zapocet.

Trenutak izmene slovnog pa i brojcanog dela koji se odnosi na lokalne izmene je prepusten samom

projektantu.

PCFelix_** dodatni meni koristi boje na osnovu kojih na kraju rada uz pomoc PCFelix.ctb stampa osnove.

Na osnovu toga i arhitektonske osnove treba pripremiti i prilagoditi za rad.

Pregled debljina boja u PCFelix.ctb:

Properties

Preporuka je da boje el. crteza … prebaciti:

vrata , prozore, stolariju, … u red *** boju

betonske zidove, temelje, … u cyan *** boju

ciglane pregrade, zidove, … u blue *** boju

metalne konstrukcije, krovovi, opsivke, … u magenta *** boju

staklene delove prozorska stakla, … u white *** boju

stepenista, gazista, tekst uz stepeniste … u white *** boju

spusteni plafoni sve vrste … u white *** boju

namestaj sve vrste … u white *** boju

visinske kote … u white *** boju

oznake prostorija … u white *** boju

sve ostalo u boju br. 9 ***

Zamrznuti (ne obrisati) za el. Instalacije ne potrebne layer-e kao npr. naj razlicitije heceve zidova, kote

razna lokalna obelezavanja itd..

Na taj nacin arh. osnova u potpunosti odgovara fajlu PCFelix.ctb koji se na kraju koristi za plotovanje.

Pored toga sto je osnova pripremljena za stampanje ona je pripremljena i za rad tako da na vrlo uocljiv

nacin odvaja razlicite materijale i elemente i u mnogome olaksava rad smanjuje eventualne greske.

Svi elektricni simboli su vec nacrtani i pripremljeni da u potpunosti odgovaraju fajlu PCFelix.ctb, a

prilikom njihovog eksplodiranja EXPLODE delovi bloka odlaze u svoje layer-e. Uz koriscenje

PCFelix_**-ove komande BOOM explodira samo neeksplodirane PCFelix_***-ove blokove i smesta ih

u svoje layer-e. Komanda BOOM se koristi u toku rada i na samom kraju, a pre koriscenja komandi za

izradu specifikacija ili jednopolnih sema, a o svemu tome bice govora kasnije.

Kada se podese boje arhitektonske osnove, uraditi ciscenje uz pomoc ACAD-ove komande PURGE

sve dok se iz memorije crteza ne izbrisu svi podaci koji se u samom crtezu vizuelno ne nalaze vec samo

bespotrebno koriste memoriju i samim tim povecavaju velicinu fajla. Ociscen arh. fajl sada je spreman

za rad.

Preporuka za pocetak rada:

Sledeci korak na jasno obelezenoj (nazvanoj) i od nepotrebnih delova ociscenoj (purge) osnovi krecemo

sa radom. Po preporuci prvi korak bi trebalo da bude pozivanje bloka Formiranje-Layer iz padajuceg

menija PCFelix_**. Po, (dovoljno je samo zapocetom) ubacivanju bloka Formiranje-Layer, formiraju se svi

PCFelix_** layer-i, a zatim odmah layer PCF_I postaviti kao glavni (current layer), na taj nacin se u daljem

radu sve eventualne “greske” nalaze u layer-u PCF_I i lako ih je locirati i otkloniti. Prilikom izrade projekta

obratiti paznju na nekoliko korisnih saveta ili preporuka, a to su:

Bilo koja vrsta Instalacije je od zida i izmedju sebe odmaknuta 15 jedinica ACAD-a u zavisnosti od

razmere koja je podesena u crtezu korigovati ovih 15 ili 7.5 jedinica u

(recimo 0.075, 0.75, 0.015, 0.15 ili 150 …), a rastojanje izmedju cevi kroz koju prolazi instalacija ili zbog

jednolinijskog crtanja potreba da se prekine strujni krug koji recimo prolazi kroz neku sveiljku prema drugoj

je 7.5 jedinica ACAD-a ili polovina rastojanja izmedju dve vrse instalacija itd.. Prema aktivnoj razmeri

podesiti i DIMSCALE koji se pored kota odnosi i na insertovanje blokova, pa ako je dimscale podesen

onako kako odgovara aktivnom crtezu svi blokovi koji se budu ubacivali iz PCFelix_…-a bice uvecavani ili

umanjivani za unapred definisan odnos. Svi blokovi sa sobom nose i parce strujnog kruga duzine 20 jed.

ACAD-a uglavnom orjentisan prema layer-u PCF_I sto se jednostavno uz pomoc komande

MATCH PROPERTIES moze prebaciti u neki drugi layer ako za tim ima potrebe. Na taj nacin svi simboli

su podjednako udaljeni od trase strujnog kruga. Nacin slaganja instalacija od zida prema unutrasnjosti

prostorije, koridora, itd. je sledeci:

Prva do zida je mrezna instalacija i to u zavisnosti od vrste instalacije koja se na tom crtezu nalazi u lejeru

npr.: PCF_I_TP1, PCF_I_TP2, PCF_I_TP3 itd. u zavisnosti koliko trafo stanica postoji

u kompleksu ili objektu. Zatim po prioritetu prvo mrezni glavni ormari u layer-u npr.: PCF_I_VRU,… u

zavisnosti koliko glavnih ormara ima.

Zatim do nje AVR ili ATS instalacija glavnih ormara,

u layer-u npr.: PCF_I_VRUA,… u zavisnosti koliko AVR ili ATS glavnih ormara ima.

Zatim do nje DES instalacija glavnih ormara,

u layer-u npr.: PCF_IA_DES,… u zavisnosti koliko glavnih ormara Dizel generatora ima.

Onda se nastavlja dalje sa mreznom instalacijom

u layer-u PCF_I za potrebe iscrtavanja strujnih krugova svetla, uticnica itd.

Onda se nastavlja dalje sa AVR ili ATS instalacijom

u layer-u PCF_IA za potrebe iscrtavanja strujnih krugova svetla, uticnica itd.

Zatim se nastavlja dalje sa invertorskom instalacijom

u layer-u PCF_II za potrebe iscrtavanja strujnih krugova uticnica itd.

Zatim se nastavlja dalje sa Dizel instalacijom

u layer-u PCF_ID za potrebe iscrtavanja strujnih krugova svetla, uticnica itd.

Poslednji u nizu potrebe iscrtavanja osnova uzemljivaca i gromobrana koristi se “lauer “ PCF_IZ.

Prikaz navedenih Layer-a, boja, i vrsta linija:

Nakon pripreme osnove za rad i pozvanog PSFelix-ovog bloka formiranje layera postaviti layer PCF_I kao

current layer. Iza toga pristupiti izradi projekta i to na sledeci nacin:

1. Postaviti razvodne ormare odabrane iz PCFelix-a na mesta gde se oni nalaze i odmah ispuniti atribut

koji se odnosi na ime RO (ostali atributi su potrebni i ako ih nema ili su nepravilno upisani dobice se

upozorenje.

2. sa koordinatama bloka ciji atributi nisu dobro ili su nepravilno popunjeni ali ATT ime RO je ATT po kome

se kasnije u bilo kom slucaju crtez pretrazuje, koriguje itd.). Imena RO ispisivati iskljucivo osnovnom

latinicnom tastaturom. Ako se za nazive ormara koristi neka druga tastatura recimo ruska u ATT polje

upisati neke latinicne oznake kao sto je na pocetku tekstaiobjasnjeno. Obzirom da se taj podatak iz atributa

ne stampaine vidi, a kao podatak je potreban jedino projektantu koji taj projekat radi, nije ni vazno sta ce

pisati jedino da samom projektantu uvek bude jasno i razumljivo i kada nakon vise godina pogleda projekat.

3. Po potrebi ispuniti i ATT OPIS, projektantu je ostavljeno da sam odluci sta ce tu upisati obzirom da je taj

podatak informativnog karaktera. Predlog je da se tu upise vrsta potrosaca koju orman napaja, delovi

objekta, itd.

4. Krecemo sa ubacivanjem simbola odredjene vrste instalacije koja se na tom spratu/ fajlu ... nalazi.

Preporuka je da se uvek krene od instalacije osvetljenja pa kad se ona zavrsi uticnice, onda razvod i na

kraju uzemljivac i gromobran. Dakle ubacivanjem nekog bloka osvetljenja, automatski se formira i

pripadajuci lejer ako pre toga nije pozivan Formiranje-layer. Po ubacivanju neke svetiljke radi se explode

(ili komanda BOOM koja eksplodira sve PCFelix-ove ne eksplodirane blokove) kako bi ATT bloka bili

dostupni. Odmah popuniti pripadajuce ATT posebno atribut sa RO i to kopiranjem imena ormara iz bloka

RO, na taj nacin se smanjuje mogucnost greske, a ako do iste dodje lakse se pronalazi. Eksplodiranje

blokova po unosu u crtez je potrebno, a u velikom broju blokova i neophodno jer su atributi tek tada dostupni.

Manji broj blokova ne sadrzi atribute pa se i desava da ostanu ne eksplodirani, a atributi koji se koriste u

nastavku rada (za potrebe ispisivanja JS) i ne prijavljuju gresku tipa ne eksplodiran blok. Iz tih razloga dodata

je komanda BOOM koja se koristi na kraju rada i obezbedjuje da svi neeksplodirani blokovi budu sigurno

eksplodirani. Moze se koristiti i u toku rada bez razmisljanja da li ce neki PCFelix-ov blok biti dvostruko

eksplodiran.

5. Po delimicnom ili kompletnom zavrsetku projekta ostaje Vam da koristite mocne PCFelix-ove alate za

izradu jednopolnih sema, brzog prikaza opterecenja po RO, kompletne specifikacije, itd. Na moju

VELIKU zalost bez duzine kablova :o(, takav nesrecan trenutak je posledica nacina iscrtavanja projekata,

a to je jednolinijski i 2D prikaz pa nema te trece dimenzije koja bi se mogla izmeriti.

Lisp [JS] prikazuje (kreira) jednopolnu-e seme jednog ili vise RO na aktivnom fajlu (osnovi) koja se analizira u ACAD-ovom (Text Vindow) tekst prozoru.		Lisp [JSXL] kreira jednopolnu-e seme jednog ili vise RO na aktivnom fajlu (osnovi) koja se analizira u EXCEL-ovom fajlu tako da moze biti koriscen za neke druge namene.
Primer (JS) izvestaja izvadjen iz sa PCFelix_EI uradjenog Galenikinog projekta:		Primer (JSXL) dela izvestaja izvadjen iz uradjenog Galenikinog projekta:

Lisp [JSP] kreira brzi izvestaj opterecenja po el. ormarima  i po vrsti potrosaca na njima, koristeci  prosecne  vrednosti za vrstu potrosaca po strujnim krugovima odnosno simbolima koji se sa analizirani-e     ormar-e odnosi-e.
Primer (JSP) dela izvestaja izvadjen iz uradjenog Galenikinog projekta:		Primer (osnove osvetljenja) iz uradjenog Galenikinog projekta:

Primer (osnove opstih i tehnoloskih uticnica i izvoda) iz uradjenog Galenikinog projekta:		Primer (osnove kablovskog razvoda i regala) iz uradjenog Galenikinog projekta: